Sva­ka pe­ta oso­ba ko­ja se ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji (NVO) Ju­ven­stas obra­ti zbog pro­ble­ma usled bo­le­sti za­vi­sno­sti od psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci je mla­đa od 25 go­di­na, a u stal­nom po­ra­stu je i broj ma­lo­ljet­ni­ka ko­ji tra­že po­moć, upo­zo­ri­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” pred­stav­ni­ca te NVO Ti­ja­na Že­gu­ra. Ona is­ti­če da se Ju­ven­ta­su za raz­li­či­te vi­do­ve uslu­ga, na go­di­šnjem ni­vou, obra­ti oko 1.000 za­vi­sni­ka. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, naj­mla­đa oso­ba ko­ja im se obra­ti­la za po­moć je ima­la sa­mo 11 go­di­na.
– Po­sled­njih po­la go­di­ne če­šće se ja­vlja­ju če­tr­na­e­sto­go­di­šnja­ci ko­ji po ru­ka­ma ima­ju vi­dlji­ve tra­go­ve ko­ji su po­sle­di­ca kon­zu­mi­ra­nja dro­ga pu­tem igle i špri­ca – na­gla­ša­va Že­gu­ra, do­da­ju­ći da u dru­štvu po­sto­ji ve­li­ka stig­ma i dis­kri­mi­na­ci­ja pre­ma za­vi­sni­ci­ma.
Ju­ven­tas je to­kom po­sled­njeg is­tra­ži­va­nja me­đu oso­ba­ma mla­đim od 30 go­di­na, ko­je su za­vi­sne od opi­ja­ta, do­šao do po­da­ta­ka ko­ji po­ka­zu­ju da je čak 84 od­sto njih pr­vi put pro­ba­lo dro­ge u uz­ra­stu mla­đem od 18 go­di­na, a da je čak 44 pro­cen­ta bi­lo mla­đe od 15 go­di­na ka­da su pr­vi put pro­ba­li ne­ku vr­stu nar­ko­ti­ka.
Že­gu­ra ka­že da za­bri­nja­va da je 60 od­sto njih po­če­lo da ko­ri­sti dro­ge u uz­ra­stu mla­đem od 20 go­di­na, a sva­ka tre­ća oso­ba dok je bi­la ma­lo­ljet­na.
– Cr­na Go­ra tre­ba da omo­gu­ći ade­kvat­ni­je i sve­o­bu­hvat­ni­je li­je­če­nje mla­dih i ma­lo­ljet­nih oso­ba ko­je ko­ri­ste dro­ge, po­seb­no uzev­ši u ob­zir tren­do­ve ra­sta bro­ja ma­lo­ljet­nih oso­ba kon­zu­me­na­ta u na­šoj dr­ža­vi u po­sled­njih par go­di­na, te či­nje­ni­cu da je ve­ći­na po­sto­je­ćih ser­vi­sa li­je­če­nja i sma­nje­nje šte­te u Cr­noj Go­ri ve­za­na za le­gal­no pu­no­ljet­stvo. Cr­na Go­ra ne­ma dječ­jeg psi­hi­ja­tra, ne po­sto­je pro­gra­mi ko­ji bi se fo­ku­si­ra­li na po­čet­ne fa­ze za­vi­sno­sti i osna­ži­va­nje nji­ho­vih po­ro­di­ca, pri­je sve­ga ro­di­te­lja. Po­dr­ška u ra­noj fa­zi bo­le­sti za­vi­sno­sti, po­dr­ška ma­lo­ljet­ni­ci­ma ko­ji ko­ri­ste dro­ge uz sna­že­nje pre­ven­tiv­nih me­ha­ni­za­ma je jed­na od ključ­nih ka­ri­ka ko­je cr­no­gor­skom si­ste­mu ne­do­sta­ju. Otu­da za­jed­nič­ke ak­tiv­no­sti NVO sek­to­ra u ovoj obla­sti mo­ra­ju bi­ti što ozbilj­ni­je i struč­ni­je raz­mo­tre­ne – po­ru­ču­je Že­gu­ra.
Is­ti­če da po­sled­njih go­di­na po­sto­ji trend po­ra­sta bro­ja ma­lo­ljet­nih oso­ba ko­je ko­ri­ste dro­ge ili su za­vi­sne i da se ro­di­te­lji obra­ća­ju NVO po sa­vjet, jer ni­je­su u mo­guć­no­sti da do­bi­ju po­treb­nu po­moć u okvi­ru si­ste­ma zdrav­stve­ne, ni­ti so­ci­jal­ne za­šti­te.
– Ro­di­te­lji na­vo­de da psi­hi­ja­tri ni­je­su sprem­ni da li­je­če ma­lo­ljet­ne oso­be obo­lje­le od bo­le­sti za­vi­sno­sti od psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci, dok rad­ni­ci cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad „ra­zu­mi­ju si­tu­a­ci­ju, ali su im ru­ke ve­za­ne”, jer ne po­sto­je usta­no­ve za li­je­če­nje ma­lo­ljet­ni­ka. U prak­si, smje­šta­nje ma­lo­ljet­ni­ka na li­je­če­nje u psi­hi­ja­trij­sku usta­no­vu je prak­tič­no ne­mo­gu­će, po­seb­no onih ko­ji su za­vi­sni od psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci. Al­ter­na­ti­va ko­ja se ro­di­te­lji­ma nu­di, a uko­li­ko ma­lo­ljet­na oso­ba ima i još ne­ki psi­ho­lo­ški ili men­tal­ni iza­zov, je ho­spi­ta­li­za­ci­ja, ali da ro­di­telj bu­de 24 sa­ta pri­su­tan u bol­ni­ci to­kom ci­je­log tra­ja­nja li­je­če­nja. Sa dru­ge stra­ne, ro­di­te­lji­ma se če­sto sa­vje­tu­je da dje­cu pri­ja­ve po­li­ci­ji za, naj­če­šće, na­si­lje u po­ro­di­ci, ka­ko bi ih smje­sti­li u Re­surs­ni cen­tar za dje­cu i omla­di­nu – ob­ja­šnja­va Že­gu­ra.
Do­da­je da ova­kav tret­man ma­lo­ljet­nih oso­ba do­pri­no­si di­rekt­nom pro­du­žet­ku ago­ni­je. Že­gu­ra ka­že da u Cr­noj Go­ri po­ro­di­ce če­sto po­ku­ša­va­ju da sa­kri­ju od oko­li­ne da ima­ju pro­blem i da je nji­hov član za­vi­san od dro­ga.
– Ono što je sa aspek­ta si­stem­skog od­go­vo­ra bo­le­sti­ma za­vi­sno­sti po­seb­no pro­ble­ma­tič­no je što oso­be ko­ji­ma je po­treb­no li­je­če­nje, kao i nji­ho­ve po­ro­di­ce, če­sto ne­ma­ju in­for­ma­ci­je ko­me je po­treb­no da se ja­ve ka­ko bi do­bi­li bla­go­vre­me­nu i ade­kvat­nu po­dr­šku. Mi­šlje­nja smo da kre­nuv­ši od na­stav­nog ka­dra u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma, pre­ko škol­skih pe­da­go­ga i psi­ho­lo­ga, upo­šlje­ni­ka cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, iza­bra­nih pe­di­ja­ta­ra i lje­ka­ra za od­ra­sle oso­be, svi tre­ba da bu­du uklju­če­ni u na­ci­o­nal­ni od­go­vor bo­le­sti za­vi­sno­sti – sma­tra Že­gu­ra.
Upo­zo­ra­va da ne­ka­da i psi­hi­ja­tri od­bi­ja­ju da ra­de sa oso­ba­ma ko­je ko­ri­ste dro­ge ili su već za­vi­sne i da u dr­ža­vi ni­je raz­vi­jen si­stem li­je­če­nja za­vi­sni­ka.M.S.


Di­le­ri me­đu đa­ci­ma

Že­gu­ra ob­ja­šnja­va da se „no­ve dro­ge” mo­gu ku­pi­ti le­gal­no u vi­du raz­li­či­tih po­trep­šti­na za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu, a ve­ći­na ih se mo­že na­ru­či­ti pre­ko in­ter­ne­ta.
– Kon­ven­ci­o­nal­ne dro­ge se ku­pu­ju kod di­le­ra i u po­sled­nje dvi­je go­di­ne se ne­ri­jet­ko ču­je da i u sa­mim škol­skim dvo­ri­šti­ma po­sto­ji pro­da­ja dro­ge, a da če­sto pro­dav­ci bu­du škol­ski dru­go­vi ku­pa­ca. Po­seb­no su za­bri­nja­va­ju­ći po­da­ci da do ova­kvog na­či­na pro­da­je do­la­zi i u dvo­ri­šti­ma osnov­nih ško­la – na­vo­di ona.


„No­ve dro­ge” po­pu­lar­ni­je od ma­ri­hu­a­ne

Že­gu­ra do­da­je da po­red ma­ri­hu­a­ne, ma­lo­ljet­ni­ci ma­sov­no ko­ri­ste ta­ko­zva­ne „no­ve dro­ge” iz po­ro­di­ce sin­te­tič­kih ka­na­bi­no­i­da, ko­je se če­sto mo­gu pro­da­va­ti pot­pu­no le­gal­no u vi­du osvje­ži­va­ča pro­sto­ri­ja, mi­ri­šlja­vih so­li ili kri­sta­la za ku­pa­nje. Ka­rak­te­ri­še ih, ka­ko na­vo­di, to što su jef­ti­ne, la­ko se do­la­zi do njih, ja­če dje­lu­ju na or­ga­ni­zam, a sa­mo dje­stvo krat­ko tra­je, što sve od­go­va­ra mla­dim oso­ba­ma.
– Po­red njih, ma­lo­ljet­ni­ci ko­ri­ste i ek­sta­zi, MDMA i ha­lu­ci­no­ge­ne dro­ge. Na­ža­lost, sve oso­be ko­je uzi­ma­ju sti­mu­lan­se, do­đu u si­tu­a­ci­ju ka­da mo­ra­ju „smi­ri­ti” or­ga­ni­zam. U pr­vom pe­ri­o­du će na ubla­ža­va­nje ko­ri­šće­nja sti­mu­la­tiv­nih dro­ga uti­ca­ti ma­ri­hu­a­na ili al­ko­hol. Me­đu­tim, uko­li­ko oso­ba na­sta­vi za uzi­ma­njem ovih dro­ga, vr­lo br­zo će se na­ći u si­tu­a­ci­ji da ih je­di­no mo­gu „smi­ri­ti” dro­ge iz po­ro­di­ce opi­ja­ta. Tu po­či­nje put ozbilj­ne za­vi­sno­sti - ka­že Že­gu­ra.